JavaScript nizovi

NIZOVI

Nizovi su promenljive koje u sebi sadrže više vrednosti. Da bi ovo pojasnili pogledaćemo primer definisanja obicne promenljive.

var x;

x=500;

Prvo smo definisali promenljivu x a zatim joj dodelili vrednost. Mi možemo naknadno da joj promenimo vrednost ali u datom momentu promenljiva može da uskladišti samo jednu vrednost!
Sada pogledajmo kako se definiše niz:

var x =[];

Sa otvorenom i zatvorenom zagradom mi saopštavamo Java Scriptu da želimo da kreiramo promenljivu koja će sadržati više od jedne vrednosti.

Kako dodeljujemo vrednosti promenljivoj?

var x=[];
x[0]=54;
x[1]=33;
x[2]=’Milan’;
x[3]=66;

Ovim smo kreirali promenljivu koja sadrži četiri vrednosti. 0,1,2 i 3 unutar zagrada govore na kojoj poziciji unutar promenljive se nalazi neka vrednost.

NAPOMENA: Pozicije za skladištenje u okviru promenljive tipa niz počinju od nule, ne od broja jedan!

Kako pozivamo vrednost unutar niza? Takodje, navodjenjem imena promenljive/niza i navodjenjem pozicije unutar nje:

alert (x[2]);          //daće kao izlaz Milan

Kako menjamo neku od vrednosti unutar niza? Takodje, navodjenjem imena niza i pozicije i dodeljivanjem nove vrednosti, baš kao i u slučaju obične promenljive.

x[2]=’Zoran’;

alert (x[2]);          //daće kao izlaz Zoran ovog puta, tj. Milan više ne postoji kao element niza.

 

Postoji brži način definisanja članova niza od prikazanog. Tako više članova možemo zapisati kao:

var x=[54,33,’Milan’,66];

Ovim će automatski 54 biti na poziciji x[0] a 66 na poziciji x[3].
Ono što je zanimljivo za nizove je da su oni ustvari specijalni tipovi promenljivih, tzv. objekti. Objekti su promenljive koje imaju svojstva i metode kojima se manipuliše nad njima.

Recimo na primer da želimo da utvrdimo koliko neki niz ima članova, tj. vrednosti. To ćemo postići iskazom:

x=[10,20,30,40,50];

alert (x.length);                 //daće izlaz 5

U ovom slučaju, svojstvo length daje podatak o tome koliko članova predmetni niz sadrži.

Druga stvar koju smo pominjali su metode. Metode su ustvari funkcije koje se mogu primenjivati nad objektima, u ovom člucaju nizovima. Daćemo primer metode reverse()

NAPOMENA: Za razliku od svojstava, metode iza imena obavezno imaju otvorenu i zatvorenu zagradu ()

x=[10,20,30,40,50];
var obrnuto=x.reverse();
alert (obrnuto);

Ovim ćemo dobiti ispis na ekranu 50,40,30,20,10
Takodje, možemo sortirati niz pomoću metode sort(). Uzmimo za primer niz definisan kao:

x=[20,30,15,50,65,22,70];
alert(x.sort);

Ovim dobijamo izlaz u obliku 15,20,22,30,50,65,70 gde vidimo da su članovi preuredjeni od najmanjeg ka najvećem.

Još jedna metoda koju ćemo obraditi je join(). Ova metoda niz iz forme niza prebacuje u najobičniji tekst razdvojen zarezima.
x=[15,22,3,44,53,12];
alert(x.join());

Neka vas ne zbunjuje činjenica da ce korišćenjem komande alrt() prikaz biti identičan kao i u prethodnim primerima, članovi niza razdvojeni zarezima.

Najbolje ćemo videti razliku ako metodi join kažemo da kao parameter koji služi za razdvajanje članova umesto zareza, pri konvertovanju u string koristi neki drugi znak, na primer *

x=[15,22,3,44,53,12];
alert(x.join(‘*’));

Preporučite ovaj članak:
Email this to someoneShare on Google+Share on FacebookShare on LinkedIn